Ваљево

Општина Ваљево се налази у Западној Србији и центар је Колубарског округа који обухвата још пет мањих општина (Мионица, Осечина, Уб, Лајковац и Љиг) са укупно близу 200000 становника. Према попису становништва из 2002. године, Ваљево има 96761 становника, од чега је 61270 градско и приградско, а 35491 сеоско становништво. Простире се на 905 квкм површине и налази се на просечној надморској висини од 185 метара. Град је формиран на обалама реке Колубаре, притоке Саве. Ваљевски крај има благу, умереноконтиненталну климу.

Ваљево има повољан географски положај. Од главног града Србије, Београда, удаљено је 100 км и налази се у непосредној близини једне од најважнијих републичких саобраћајница – Ибарске магистрале, која спаја север и југ Србије. Кроз Ваљево пролазе и магистрални путеви ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, плодној Мачви и даље ка житници Војводини, спајајући Ваљево са другим значајним центрима Западне Србије – Шапцем, Ужицем, Лозницом и Бајином Баштом. Кроз Ваљево пролази и пруга Београд-Бар, која спаја главни град са Црном Гором, односно Јадранским морем.

Најстарији трагови боравка људи на овом подручју потичу из палеолита и откривени су у оближњој Петничкој пећини. Од сачуваних писаних докумената у којима се спомиње Ваљево, најстарији је откривен у дубровачком Архиву и датира из 1393. године. Ваљево је настало као средњевековни трг на раскрсници путева које су походили чувени дубровачки трговци. У својим путописима га спомињу Евлија Челебија (1660), Феликс Каниц (1860 и 1888) и Ханс Фогел (1913). У центру града, на десној обали Колубаре, је стара чаршија из турског времена – Тешњар, пореклом из 17. века, али је данашњи изглед с краја 19. века. Најстарија сачувана зграда у Ваљеву је Муселимов конак са краја 18. века у којој су били заточени кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин пре погубљења у фебруару 1804. Овај догађај, познат у српској историји као "сеча кнезова", убрзао је устанак против вишевековне турске окупације, тако да сада Муселимов конак представља Музеј Првог и Другог српског устанка. Са брежуљка изнад центра града доминира кула Ненадовића из 1813. године, која је у то време служила као барутана, а обновио ју је 1836. кнез Милош Обреновић.

У близини Ваљева је Бранковина – постојбина чувене српске породице Ненадовић из које су потекли вође Првог српског устанка, министри прве српске владе, духовне вође и путописци – кнез Алекса, прота Матеја, војводе Јаков, Сима и Јеврем, књижевник Чика Љуба, као и краљица Персида, мајка краља Петра Ослободиоца. У Бранковини је провела детињство (рођена у оближњој Рабровици) и завршила основну школу најпознатија српска песникиња Десанка Максимовић. Десанка је целог живота остала емотивно везана за Бранковину, често јој се враћала и ту провела последње године свог живота, да би по сопственој жељи била и сахрањена под столетним храстовима црквене порте у Бранковини. Знаменитости Бранковине су сабране у културно-историјски комплекс који обухвата цркву Светог Арханђела – задужбину проте Матеје, Протину школу, Десанкину школу, стару судницу, вајат породице Ненадовић, грбове Ненадовића и Десанке Максимовић, као и старе куће "собрашице" у прелепој порти бранковинске цркве.

У непосредној близини Ваљева се налазе познати српски средњовековни манастири. Манастир Ћелије, смештен у живописном кањону реке Градац, потиче из 14. века. Познат је по чувеном теологу др Јустину Поповићу, који је ту био духовник од 1948. до седамдесетих година прошлог века. Архимандрит Јустин Поповић је аутор многих значајних студија о православљу и један од оснивача Српског филозофског друштва. Ћелије, заједно са оближњим манастиром у Лелићу, представљају стециште великог броја ходочасника током читаве године. У Лелићу су мошти Светог владике Николаја Велимировића, чувеног религиозног мислиоца, доктора филозофије са Оксфорда, аутора великог броја религиозних и филозофских дела, најпознатијег српског духовног просветитеља после Светог Саве. Манастир Пустиња из 17. века, за који се основано верује да је постојао и у раном средњем веку, веома је значајан по особеној архитектури (рашка школа) и вредним, добро очуваним фрескама, међу њима се истиче фреска Светог Јована Крститеља која је под заштитом УНЕСКО-а. Црква Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву подигнута је 1836.године, а у току је изградња новог светилишта на ушћу Граца у Колубару, Храма Васкрсења Господњег.

Венац ваљевских планина (Медведник, Јабланик, Повлен, Маљен, Сувобор) са питомим брдима која окружују град предео је чистог ваздуха, лековитог биља, шумских плодова и дивљачи. Природа је сачувана од индустријализације, земљиште незагађено, тако да је и храна здрава, а одличне су и могућности за лов и риболов у планинским рекама. Ваздушна бања Дивчибаре је идеална за одмор, рехабилитацију и рекреацију. Дивчибаре, висораван на планини Маљен са излетничком традицијом од 100 година, има просечну надморску висину од 1000 метара. Удаљено је 38 километара од Ваљева и 110 километара од Београда. Епитет "ваздушна бања" потиче од благотворности Дивчибара за дисајне органе која настаје сударањем морске, карпатске и панонске климе. Карактеристика овог излетишта је приватни смештај. Планинарски домови на осталим ваљевским планинама могу прихватити заљубљенике у високе пределе.

Бања Врујци недалеко од Мионице има лековито блато за реуматске болести, али и хотелско-спортски комплекс са базенима.

Клисура реке Градац, чији се ток, са скоро нетакнутом природом, завршава у центру града, омиљено је излетиште Ваљеваца у врелим летњим данима. Градац је једна од најчистијих европских река, што доказује и присуство видри, које настањују искључиво чисте воде. Обилује поточном пастрмком, тако да је рај за љубитеље пецања на мушицу. Старе воденице поточаре су један од симбола овог заштићеног природног добра површине 1300 хектара, које је општина поверила на старање Еколошком друштву "Градац".

У Петници на 5км од Ваљева налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и језеро Поцибрава – стециште купача и риболоваца.

Најзначајније установе културе су Народни музеј, под чијим окриљем су и Музеј Првог и Другог српског устанка и поставке у Бранковини, Завод за заштиту споменика културе, Историјски архив, Градска библиотека са научним, завичајним и дечијим одељењем, Дом културе са добро опремљеном сценом и салом од 630 места, омладински центар са "Галеријом 34" за изложбе и трибине. Ваљево има две елитне галерије: Модерну галерију са сталном поставком Љубе Поповића (период 1953-63), поклон-збирком досадашњих излагача и концептом представљања сликарства фантастике на трагу чувене "Медиале", и Интернационални уметнички студио "Радован Мића Трнавац" који приређује изложбе страних сликара различитих стилова. КУД "Абрашевић" има реномирани хор, фолклорни, музички и драмски асамбл. Осим "Абрашевића" позоришне представе играју приватно позориште "Мала сцена" и Драмски студио ваљевске гимназије. Најпознатије културне манифестацјие су Тешњарске вечери и Ју џез фест, а прате их летњи књижевни разговори у Дворишту библиотеке и Десанкини мајски разговори, уз доделу годишње песничке награде Задужбине Десанке Максимовић у Бранковини.

ГРАДСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ